Pancevo, Serbia i Westheim, Deutschland
Srbija +38164/409-9-409, Nemačka i zemlje EU +4915/733-876-093
limoserviceeagle@gmail.com

PREVOZ PUTNIKA DO MANASTIRA TUMANE

IZNAJMLJIVANJE VOZILA SA VOZAČEM

PREVOZ PUTNIKA DO MANASTIRA TUMANE

Polasci svakog dana iz Beograda, cena prevoza po osobi 1.500,00 dinara. Broj putnika 8, 20, 30, 57…… Prijave mob, viber, whatsapp +38164/409-9-409

Ma­na­stir Tu­man na­la­zi se na de­vet ki­lo­me­ta­ra uda­lje­no­sti od Go­lup­ca, u pod­nož­ju go­lu­bač­kih pla­ni­na, okru­žen šu­mom, na le­voj oba­li Tu­man­ske re­ke, što sa­moj sve­ti­nji da­je po­seb­nu le­po­tu. Pet ve­ko­va na­kon pred­sta­vlje­nja Pre­po­dob­nog Zo­si­ma, ja­sno je za­što je sve­ti pod­vi­žnik iza­brao za svoj usa­mlje­ni i mo­li­tve­ni ži­vot baš ta­kvo me­sto, skri­ve­no od lju­di i u pot­pu­no­sti po­god­no za mo­li­tve­no ti­ho­va­nje.

Am­bi­jen­tal­na le­po­ta sa jed­ne i du­hov­ni mir sa dru­ge stra­ne, te pri­su­stvo sve­ti­nja, ma­na­stir Tu­man či­ni vred­nim ka­ko u du­hov­nom ta­ko i kul­tur­no-isto­rij­skom smi­slu. Kao ret­ko ko­ja sve­ti­nja, ovaj bra­ni­čev­ski ma­na­stir osta­vlja di­van uti­sak sva­ko­me ko se u nje­mu na­đe, ple­ne­ći svo­jom le­po­tom i okru­že­njem u ko­me se na­la­zi, na­da­sve bu­du­ći sve­dok ve­re i tru­da jed­no­ga na­ro­da, kao i sve­ti­o­nik za bu­du­će Bo­ži­je Car­stvo. U nje­mu se na ču­de­san na­čin pro­ži­ma­ju pa­ra­dok­sal­ne či­nje­ni­ce ve­re, iz bu­duć­no­sti sat­ka­na isto­ri­jom iz­vi­re sa­da­šnjost, u cen­tru sve­ga ima­ju­ći čo­ve­ka i nje­gov od­nos sa Tvor­cem.

MANASTIR KROZ VEKOVE

Ka­ko je iz­gle­da­la cr­kva i kom­pleks ma­na­sti­ra Tu­ma­na pri svo­me na­stan­ku ni­je mo­gu­će utvr­di­ti. Zna se da je kroz či­tav sred­nji vek i tur­sko rop­stvo ma­na­stir no­sio bre­me stra­da­nja sa svo­jim na­ro­dom, bi­vao je pljač­kan, ru­šen i pa­ljen, ali je kao i na­rod uvek ob­na­vljan jer je nje­gov du­hov­ni zna­čaj u tom raz­do­blju bio ne­sa­gle­di­vo ve­li­ki. Sa jed­ne stra­ne pod­se­ćao je stra­dal­ne na slav­nu pro­šlost na­ro­da, Cr­kve i dr­ža­ve, a sa dru­ge, va­žni­je i ja­če, opre­de­lji­vao je na­rod za obe­ća­no Car­stvo Bo­ži­je i sve­do­čio bla­go­ver­nim hri­šća­ni­ma o nje­mu, bi­va­ju­ći ta­ko ne­raz­ru­šiv ba­sti­on ve­re.

Ma­na­stir se u tur­skim po­pi­si­ma pr­vi put po­mi­nje 1572–1573. go­di­ne, a po­tom u vre­me sul­ta­na Mu­ra­ta III (XVI vek) u kon­tek­stu da­žbi­na ko­je je imao pre­ma tur­skom sul­ta­nu, uz šta se na­vo­di i da su ta­da u ma­na­sti­ru ži­ve­la dva mo­na­ha.

U Tumanu su se pred Prvu veliku seobu Srba (1690. Godina) u želju da podunavske Srbe podignu na ustanak protiv Turaka, sastali patrijarh Arsenije III Čarnojević i grof Đorđe Branković.

Eg­zarh Mak­sim (Rat­ko­vić), iza­sla­nik Mi­tro­po­li­ta be­o­grad­skog, po­se­tio je u pr­voj po­lo­vi­ni XVI­II ve­ka bra­ni­čev­ske ma­na­sti­re, po na­lo­gu svo­jih cr­kve­nih vla­sti, ka­ko bi opi­sao i tač­no vi­deo okol­no­sti i uslo­ve u ko­ji­ma se na­la­ze, kao i broj­no sta­nje mo­na­štva i nji­hov ži­vot. U svom iz­ve­šta­ju do­ta­kao se i ma­na­sti­ra Tu­ma­na, za či­ju cr­kvu je na­veo da je bi­la po­kri­ve­na cre­pom, što je za on­da­šnje uslo­ve bi­la ret­kost. Cr­kva ko­ju je vi­deo Eg­zarh Mak­sim je­ste pr­vo­bit­na ma­na­stir­ska cr­kva i ona je po­sto­ja­la sve do po­sle Ko­či­ne kra­ji­ne ka­da su je iz osve­te Tur­ci spa­li­li.

Čim su se uka­za­le mo­guć­no­sti na­rod je spa­lje­ni ma­na­stir ob­no­vio ve­li­kim za­la­ga­njem oberk­ne­za Pa­vla Bog­da­no­vi­ća u do­ba kne­za Mi­lo­ša, ka­da su ob­no­vlje­ni i okol­ni ma­na­sti­ri Nim­nik, Ru­ku­mi­ja i Za­o­va.

Obi­la­ze­ći po na­lo­gu kne­za Mi­lo­ša Sr­bi­ju, kra­je­ve, me­sta, ma­na­sti­re i zna­me­ni­to­sti, Jo­a­kim Vu­jić be­le­ži da je tu­man­ska ob­no­vlje­na cr­kva ma­la raz­me­rom, ure­đe­na po hri­šćan­skom bo­go­slu­žbe­nom po­ret­ku i da je de­lom ži­vo­pi­sa­na.

Cr­kva iz Miloševog vre­me­na po­sto­ja­la je u ma­na­sti­ru sve do 1910. go­di­ne, ka­da je mi­ni­ra­na i zbog ve­li­kih na­pr­snu­ća po na­red­bi vla­sti do te­me­lja sru­še­na. To­kom na­red­nih če­tr­na­est go­di­na ma­na­stir Tu­man bio je bez cr­kve jer su ob­no­vu po­ru­še­ne spre­ča­va­le mno­ge okol­no­sti, a me­đu nji­ma po­seb­no svet­ski rat, ko­ji se tih go­di­na vo­dio i u ko­me je Sr­bi­ja ak­tiv­no uče­stvo­va­la. Sa­da­šnja cr­kva po­dig­nu­ta je i osve­će­na 1924. go­di­ne

IME I NASTANAK MANASTIRA

O na­stan­ku i ime­nu ma­na­sti­ra Tu­ma­na ne­ma si­gur­nih sve­do­čan­sta­va, sva se ona ja­vlja­ju do­sta ka­sno (XIX vek) i či­ne u osno­vi za­pi­sa­no i od za­bo­ra­va otrg­nu­to usme­no pre­da­nje.

Ako se oslo­ni­mo na na­rod­no se­ća­nje ko­je je do da­na da­na­šnjeg ži­vo u ši­roj oko­li­ni ma­na­sti­ra, Tu­man je na­stao kao za­du­žbi­na ko­sov­skog ju­na­ka Mi­lo­ša Obi­li­ća, za ko­ga se sma­tra da je ži­veo i vla­dao de­lom da­na­šnjeg Bra­ni­če­va.

Pred Ko­sov­ski boj ma­na­stir još ni­je bio do­vr­šen pa je Sve­ti knez La­zar po­zvao svo­ga vla­ste­li­na da pre­ki­ne zi­da­nje sve­ti­nje re­či­ma „Tu ma­ni“ od če­ga je iz­ve­de­no ime ma­na­sti­ra.

Ne­što ši­re od ovo­ga nam go­vo­ri pre­da­nje da je Mi­loš Obi­lić lo­vio po gu­stim šu­ma­ma u oko­li­ni ma­na­sti­ra, te da je u lo­vu ne­ho­ti­ce ra­nio pu­sti­nja­ka Sve­tog Zo­si­ma. No­se­ći pod­vi­žni­ka ka svom dvo­ru ra­di po­ku­ša­ja da mu spa­se ži­vot i iz­vi­da ra­nu, na me­stu gde je sa­da ma­na­stir sve­tac je mo­lio da ga spu­ste i uz­vik­nuo Mi­lo­šu: „Tu ma­ni i pu­sti me da umrem“ – što je kao i u pret­hod­noj va­ri­jan­ti pre­da­nja po­slu­ži­lo kao osno­va za ime ma­na­sti­ra.

U mo­no­gra­fi­ji ma­na­sti­ra Vi­tov­ni­ce pro­to­je­rej dr Ra­do­mir Mi­lo­še­vić na­vo­di mo­guć­nost da se ma­na­stir Tu­man mo­že do­ve­sti u ve­zu sa Jer­me­ni­ma tr­gov­ci­ma, s ob­zi­rom na to da ma­na­stir istog ime­na do da­nas po­sto­ji u nji­ho­voj ze­mlji.

Ono što je neo­spor­no je­ste da je na­sta­nak ma­na­sti­ra Tu­ma­na u ne­ras­ki­di­voj ve­zi sa Pre­po­dob­nim Zo­si­mom Si­na­i­tom, te da je na me­stu nje­go­vog pod­vi­ga ili oko nje­go­vog gro­ba ne­po­sred­no po upo­ko­je­nju for­mi­ra­na sve­ta obi­telj. Na tu mo­guć­nost uka­zu­je Bo­ži­dar Ko­va­če­vić u ra­du „Ven­ci kne­zu La­za­ru i Ra­va­ni­ci“, ko­ji na­vo­di mo­guć­nost da je ime ma­na­sti­ra Tu­ma­na iz­ve­de­no iz grč­ke re­či „tim­vos“ (lat. tu­mu­lus), što ozna­ča­va grob, od­no­sno grob­nu hum­ku.

Ka­ko god bi­lo, ime ma­na­sti­ra nad­ži­ve­lo je ve­ko­ve i osta­lo oču­va­no do da­nas kao i spo­men Sve­tog pod­vi­žni­ka Zo­si­ma, ko­me već ve­ko­vi­ma hi­ta­ju ne­volj­ni­ci sa mno­gih stra­na tra­že­ći le­ka i du­hov­ne ute­he.

TUMANSKI ŽITELJI

Sem spo­me­na Pre­po­dob­nog Zo­si­ma Si­na­i­ta ni­je po­zna­to ka­ko se mo­na­ški ži­vot u ma­na­sti­ru Tu­ma­nu od­vi­jao to­kom sred­njeg ve­ka. Pr­vi po­da­tak ve­zan za to je po­men dvo­ji­ce ži­te­lja u tur­skom po­pi­su iz XVI ve­ka. Na­kon to­ga, tek 1735. go­di­ne po­mi­nje se tu­man­ski na­me­snik Isa­i­ja kao pred­stav­nik mo­na­štva, pri­su­tan na cr­kve­no-na­rod­nom sa­bo­ru u Kar­lov­ci­ma. Iz ova dva isto­rij­ska po­me­na mo­že se na­slu­ti­ti da je ma­na­stir Tu­man to­kom tur­ske vla­da­vi­ne bio ma­li ma­na­stir na­sta­njen sa jed­nim ili ne­ko­li­ko mo­na­ha, iako na­pa­dan i ru­šen, ve­ro­vat­no uvek živ i po­ju­ći.

Kroz či­tav XIX vek ma­na­stir je bio ak­ti­van, što se na­sta­vi­lo i u XX ve­ku, čak i u vre­me ka­da je ostao bez cr­kve.

No­vo ru­ho ma­na­stir do­bi­ja do­la­skom ru­sko-srp­skog brat­stva iz ma­na­sti­ra Milj­ko­va 1936. go­di­ne. Ta­da se ak­tiv­no ob­na­vlja pre sve­ga u du­hov­no-bo­go­slu­žbe­nom smi­slu, a uz to ja­ča i eko­nom­ski, te se po­di­že no­vi ve­li­ki ko­nak i pra­te­ći objek­ti neo­p­hod­ni za neo­me­tan ži­vot i rad mo­na­škog brat­stva. Ru­ski mo­na­si do­no­se sa so­bom ču­do­tvor­nu iko­nu Kur­ske Maj­ke Bo­ži­je, ko­ja je do da­nas ve­li­ka i po­što­va­na sve­ti­nja ma­na­sti­ra Tu­ma­na.

U tom pe­ri­o­du obre­te­ne su i mo­šti Pre­po­dob­nog Zo­si­ma (1936. go­di­ne) što je umno­go­me osve­ži­lo i pro­ši­ri­lo u na­ro­du uvek živ spo­men sve­ti­te­lja. Na­pre­dak ma­na­sti­ra u ovom pe­ri­o­du bio je vi­dan i tra­jao je sve do po­čet­ka Dru­gog svet­skog ra­ta, ka­da ve­li­ki deo brat­stva, po­seb­no Ru­sa, zbog smut­nji i ne­si­gur­no­sti od­la­zi u bez­bed­ni­je kra­je­ve. Ma­na­stir je u te­škom sta­nju i sa ma­lo­broj­nim ži­te­lji­ma sa­če­kao oslo­bo­đe­nje. No­ve vla­sti i obi­ča­ji ni­su bi­li na­klo­nje­ni cr­kvi, te je po­sle­rat­ne da­ne tu­man­sko brat­stvo sa mu­kom no­si­lo. Me­đu­tim, i u tom pe­ri­o­du ma­na­stir ak­tiv­no ži­vi i de­la, ob­na­vlja­ju se ko­na­ci i eko­nom­ske zgra­de, kao i drev­na is­po­sni­ca Pre­po­dob­nog Zo­si­ma.

Ka­ko je sta­nje sa ži­te­lji­ma u ve­ći­ni bra­ni­čev­skih ma­na­sti­ra bi­lo uglav­nom oskud­no, mno­gi od njih su po­ve­re­ni mo­na­hi­nja­ma na sta­ra­nje. Ta­ko je na pred­log Epi­sko­pa bra­ni­čev­skog Hri­zo­sto­ma ma­na­stir Tu­man 1966. go­di­ne pre­i­me­no­van u žen­ski op­šte­ži­telj­ni ma­na­stir.

Svoj naj­ve­ći pro­cvat ma­na­stir do­ži­vlja­va na kra­ju XX ve­ka pri upra­vi mu­dre i pred­u­zi­mlji­ve igu­ma­ni­je Ma­tro­ne, za či­je vre­me je či­ta­va obi­telj u sva­kom smi­slu na­pre­do­va­la, a ve­li­ka pa­žnja usme­re­na je na ob­no­vu unu­tra­šnjo­sti cr­kve, ko­ja je u pot­pu­no­sti pre­u­re­đe­na i pot­pu­no ži­vo­pi­sa­na. Od­lu­kom Epi­sko­pa po­ža­re­vač­ko-bra­ni­čev­skog G. dr Ig­na­ti­ja 2014. go­di­ne Tu­ma­nu je vra­ćen isto­rij­ski sta­tus mu­škog op­šte­ži­telj­nog ma­na­sti­ra. Danas je Tuman najbrojniji muški manastir u eparhiji braničevskoj.

ČUDA

Bog je tumansku obitelj ukrasio svetim i čudotvornim moštima Prepodobnog Zosima Sinaita, a u novo vreme i čudotvornim moštima Prepodobnog Jakova. Na ovom mestu biće opisana čudesa ovih divnih ugodnika Gospodnjih. Već u XIX ve­ku pu­to­pi­sci i is­tra­ži­va­či sta­ri­na ko­ji su se ob­re­li u ma­na­sti­ru Tu­ma­nu, za­be­le­ži­li su da je na­rod sa ve­li­kim usr­đem pri­stu­pao ču­do­tvor­nom gro­bu Zo­si­mo­vom, mo­le­ći bla­go­dat­nu po­moć sve­to­ga. I do­ga­đa­jem obre­te­nja mo­šti­ju Pre­po­dob­no­ga Zo­si­ma na­rod je sa lju­ba­vlju pri­pa­dao nje­go­vom ki­vo­tu, mo­le­ći se. S ob­zi­rom na rat­ne i po­sle­rat­ne go­di­ne sre­di­nom XX ve­ka, te na če­ste per­so­nal­ne pro­me­ne, u ma­na­sti­ru Tu­ma­nu ne po­sto­je za­pi­sa­na sve­do­čan­stva o ču­de­si­ma Pre­po­dob­nog Zo­si­ma. Sto­ga smo po­ku­ša­li da pu­tem raz­go­vo­ra sa ne­ka­da­šnjim sve­šte­no­slu­ži­te­lji­ma i ži­te­lji­ma ma­na­sti­ra, sa­zna­mo ne­ka od tih sve­do­čan­sta­va, ko­ja ovom pri­li­kom u ce­lo­sti do­no­si­mo.

1. Pro­to­je­rej-sta­vro­for Du­šan B. Ni­ko­lić, du­go­go­di­šnji pa­roh za­ov­ski, ka­sni­je du­hov­nik pri ma­na­sti­ru Tu­ma­nu, po­tvr­dio je da su lju­di u ve­li­kom bro­ju i sa svih stra­na do­la­zi­li u ma­na­stir tra­že­ći da im se či­ta­ju mo­li­tve kod ki­vo­ta Zo­si­mo­vog. Sve­ti­telj je mno­gi­ma po­ma­gao, oso­bi­to bez­det­nim pa­ro­vi­ma, umo­bol­ni­ma i une­sre­će­ni­ma. Sa po­seb­nom pa­žnjom pro­ta Du­šan je po­sve­do­čio o slu­ča­ju ka­da je jed­na že­na na­kon mo­li­tve u ma­na­sti­ru Tu­ma­nu, po­sle iz­ve­snog vre­me­na po­no­vo do­šla i ma­na­sti­ru da­ro­va­la ni­sku du­ka­ta, tvr­de­ći da je nje­nu ku­ću Sve­ti Zo­sim iz­ba­vio od pro­klet­stva

2. Ar­hi­man­drit La­zar Ran­ko­vić, sa­brat ma­na­sti­ra Vi­tov­ni­ce, ta­ko­đe po­tvr­đu­je da su mno­gi do­la­zi­li na mo­li­tve u vre­me nje­go­vog bo­rav­ka u Tu­ma­nu, te da je po­seb­no za­pam­tio slu­čaj jed­no­ga umo­bol­no­ga čo­ve­ka, ko­ji se na­kon mo­li­ta­va kod sve­če­vog ki­vo­ta is­ce­lio.

3. Igu­ma­ni­ja Mi­tro­do­ra (Milj­ko­vić) i mo­na­hi­nja Nim­fo­do­ra (Milj­ko­vić), iz ma­na­sti­ra Ra­do­ši­na, po­sve­do­či­le su jed­no div­no ču­do pre­po­dob­no­ga. Na­i­me, u ma­na­stir Tu­man je na­kon bom­bar­do­va­nja Sr­bi­je 1999. go­di­ne do­šao mlad ofi­cir i iz­neo im sle­de­ći po­tre­sni do­ga­đaj: U no­ći u ko­joj je bom­bar­do­van to­ranj na Ava­li on se sa gru­pom voj­ni­ka, po za­dat­ku na­la­zio bli­zu tog me­sta. Iz­ne­nad­no, i go­to­vo ni­ot­ku­da, pred njim se po­ja­vio se­di sta­rac, čud­no ode­ven i upo­zo­rio ga na opa­snost ko­ja je pre­ti­la. Zbu­nje­ni ofi­cir je za­bla­go­da­rio star­cu, pi­ta­ju­ći ga ko je i oda­kle je. Sta­rac mu je re­kao da je on Zo­sim iz Tu­ma­na i da za nje­ga pi­ta ka­da do­đe u Go­lu­bac, jer ga ta­mo svi zna­ju. Bla­go­dat­nom po­mo­ću star­če­vom mla­di čo­vek je ostao živ i na­kon za­vr­šet­ka bom­bar­do­va­nja po­šao tra­gom svo­ga do­bro­či­ni­te­lja. Ras­pi­tav­ši se za ma­na­stir Tu­man, upu­tio se ta­mo. Ka­da je sti­gao u grad pi­tao je za Zo­si­ma Tu­man­skog, mi­sle­ći da se ra­di o ži­vom mo­na­hu. Svi su re­kli da zna­ju ko je Zo­sim i da je on u ma­na­sti­ru Tu­ma­nu. Ka­da je do­šao u ma­na­stir za­tra­žio je Zo­si­ma i se­stre su ga od­ve­le kod ki­vo­ta sa mo­šti­ma pre­po­dob­nog i po­ka­za­le mu nje­go­vu iko­nu. Mla­di ofi­cir, vid­no upla­šen i po­tre­sen, du­go je pla­kao nad ki­vo­tom, bla­go­da­re­ći sve­ti­te­lju na iz­ba­vlje­nju.

4.Pro­to­je­rej Mi­o­drag (Milj­ko­vić), pa­roh sred­njev­ski, po­sve­do­čio je da je jed­no de­te iz nje­go­ve pa­ro­hi­je, ko­je je ina­če ja­ko sla­bo vi­de­lo, pro­gle­da­lo na­kon mo­li­tve kod ki­vo­ta sve­ti­te­lja i umi­va­nja nje­go­vom sve­tom vo­dom kod is­po­sni­ce.

5.U se­lu Za­bre­ga kod Ma­log Cr­ni­ća na­rod je uve­ren da su du­go­go­di­šnje tra­ge­di­je mla­dih lju­di, ko­ji su gi­nu­li pod čud­nim okol­no­sti­ma u sa­o­bra­ća­ju, pre­ki­nu­te ka­da su u se­o­sku cr­kvu pri­li­kom osve­šta­nja ugra­đe­ne mo­šti Pre­po­dob­nog Zo­si­ma. Ina­če, po tvr­đe­nju jed­ne od me­štan­ki, ne­po­znat glas u snu re­kao joj je da će tra­ge­di­je pre­sta­ti ka­da u se­o­sku cr­kvu bu­du do­ne­te mo­šti sve­ti­te­lja.

6. Po­red mo­li­ta­va kod sve­ti­te­lje­vog ki­vo­ta, na­rod oba­ve­zno po­se­ću­je i nje­go­vu is­po­sni­cu, umi­va­ju­ći se i pi­ju­ći vo­du sa Zo­si­mo­vog iz­vo­ra, ko­ju sma­tra­ju ču­do­tvor­nom.

7 .Ljubiša Jovanović iz Topolovnika oboleo je 2012. Godine od tumora. Čitane su mu molitve kod kivota Svetog Zosima i operacija i terapije su prošle bez ikakvih teškoća i on je blagodareći Bogu i Njegovom ugodniku Prepodobnom Zosimu isceljen. Tek što su završene terapije imao je udes, prilikom koga je zadobio teške povrede karlice i kuka i pretila mu je oduzetost nogu. Molitveno se obratio Prepodobnom Zosimu i ponovo je čudesno isceljen.

8. Stević Dušica iz Vukovića svedoči da je njena unuka Slađanka progovorila nakon čitanja molitava kod moštiju Prepodobnog Zosima. Kada je molitva zavšena i kada su se pozdravili sa sveštenikom, devojčica je izgovorila svoje prve reči: „S Bogom oče“

9.Stokić Tomislav iz Donje Kruševice izlečio se od teške psihičke bolesti, čudesnim zastupništvom Prepodobnog Zosima, pedesetih godina XX veka.

10. O svom čudesnom isceljenju kod kivota Prepodobnog Zosima, posvedočila je i shi-igumanija Serafima (Miloradović), nekadašnja nastojateljica manastira Tumana. U znak blagodarnosti svetitelju, mati Serafima je stupila u manastirsku obitelj u Tumanu.

11. Nenad Branković iz Mustapića je na Badnji dan 2015 godine. pao u svome dvorištu i povredio ruku. U bolnici u Požarevcu lekari su dijagnostikovali naprsnuće podlaktice. Od tada je imao intezivne bolove. Nakon desetak dana došao je na liturgiju u manastir Tuman. Tokom liturgije prišao je moštima sv. Jakova, poklonio se i u sebi pomolio prepodobnome da mu isceli ruku. Kada je stigao kući, bolovi su prestali i nisu se više vraćali i ruka mu je bila isceljena. Nenad je ovo posvedočio 27. 08. 2015. u manastiru Tumanu, završivši rečima: „ Ja pouzdano znam da je Jakov svetac jer mi je on iscelio ruku“

12. Živadin Antić iz Zatonja bio je u manastiru Tumanu na Svetoj Liturgiji i na poklonjenju moštima Prepodobnih otaca Zosima i Jakova Tumanskih pred Časni post 2015. godine. U toku trimirija nastupili su mu veliki bolovi i neizdrživ pritisak u glavi. U trenutklu nesnosnih bolova imao je viđenje prepodobnih tumanskih otaca koji su mu otvorili lobanju i iz nje izvukli nešto i bolovi su potpuno i nepovratno isčezli.

13. Milan Marković iz Kisiljeva imao je težak bronhitis tokom Časnoga posta 2015. godine. Molio se Prepodobnim ocima tumanskim Zosimu i Jakovu čiju je ikonu imao u kući i dobio je isceljenje. Kada je ozdravio došao je u manastir Tumane da zablagodari svetiteljima.

14. U vreme bombardovanja 1999. godine S. LJ. iz Radenke (kod Kučeva) teško se razbolela, bez ikakve lekarske nade za ozdravljenje. Gotovo na samrti izveli su je iz bolnice i dovezli u manastir Tuman, gde su je zet i unuk uneli u crkvu. Nakon pročitanih molitava kod kivota Prepodobnog Zosima LJ. je sama otišla do kola i do danas je živa i zdrava. Ovo čudo posvedočio je LJ. zet 25.01.2015. godine u manastiru Tumanu

15. A. iz Donje Kruševice, kao dečak trenirao je džudo. Prilikom jednog od treninga zadobio je tešku povredu pete. Nekoliko godina lečio je nogu bez uspeha. Došao je u manastir Tumane gde su mu čitane molitve, za vreme kojih je bolesnu nogu prislonio na kivot Prepodobnog Zosima. Nakon molitve osetio da se intenzitet bola smanjio u značajnoj meri. Ubrzo su mu sve tegobe nepovratno iščezle. Zapisano 1. marta 2015. godine.

16. Ivković Velimir iz Braničeva oboleo je od zapalenja bubrega pred Prvi svetski rat. Kako mu se bolest pogoršavala rođaci su ga doveli u manastir Tumane, gde su mu sveštenomonasi čitali molitve kod grobnice Prepodobnog Zosima. Po izlasku iz crkve osetio se potpuno isceljenim. Ovo čudo posvedočila je Radmila Ivković iz Braničeva, unuka pokojnog Velimira. 01. marta 2015.

17. U vreme rata na Kosovu (misli se na nato bombardovanje 1999. godine) izvesnom oficiru koji je trebao da poće u prve borbene redove javio se Prepodobni Zosim rukom mu ukazujući i govoreći „Ti ne idi i dođi kod mene u Golubac“. Vidno iznenađen neočekivanom pojavom oficir je upitao sveca „Ko ste vi i kako ću Vas naći“? svetac mu je odgovorio „ Kada budeš sišao sa autobusa u Golupcu srešćeš baku sa vlaškom torbom i ona će ti pokazati gde sam ja“. Kada je po završetku rata došao sa suprugom u Golubac zaista je sreo baku koja mu je od strane Svetitelja bila opisana i ona mu je pokazala autobus i objasnila kako da siđe kod manastira Tumana. Kada su stigli u manastir on je počivšoj tumanskoj igumaniji Serafimi (Petrović) objasnio radi čega je došao. Mudra igumanija upitala ga je da li može da prepozna sveca koji mu se javio. Kada su ušli u crkvu i došli do ikonostasa on joj je pokazao na fresku Prepodobnog Zosima, ispod koje su se nalazile njegove mošti. Igumanija je mnogo puta vernom narodu prepričavala ovaj čudesni događaj. Zabeleženo prema svedočenju Andrejić Živoslava iz Carevca, sina počivšeg tumanskog duhovnika jeromonaha Danila 19. aprila 2015. godine.

18. Vojkić Mišel i Verica sedan godina nisu imali dece. Došli su u manastir Tumane i usrdno se molili kod moštiju Prepodobnog Zosima, radi poroda. Gospod ih je uslišio radi zastupništva Prepodobnog Zosima i dobili su blizance Samantu i Stefana. Ovo čudo svetoga dogodilo se 2008. godine. Posvedočila Pajkić Grozda iz Doljašnice u manastiru Tumanu 30. aprila 2015. godine.

19. Lukić Dragan iz Kučeva posvedočio je čudesnu priču starca iz Sela Ševice, kome je usled dugo godina nesretanja zaboravio ime. Naime, starac mu je pre nekoliko decenija ispričao prilikom susreta u manastiru Tuimanu da je sa svojim roditeljima pre Drugog svetskog rata peške putoivao iz Ševice za Golubac. Kako je bilo zimsko vreme navratili su u manastitr da se okrepe. Monasi su ih poslužili čajem i oni su bili svedoci toga da je u manastir kod Svetog Zosima doveden besomučan čovek koji je vikao i otimao se kada su ga privodili ka kivotu svetiteljevom, da su mnogo njih morali da ga drže. Nakon čitanja molitava čovek se umirio i zdrav otišao sa svojom pratnjnjom, blagodareći Bogu i Svetom Zosimu na pomoći. Zabeleženo u manastiru Tumanu 30. april 2015. godine

20. Sv. Zosim i Jakov mire zavađene
Na dan osvećenja isposnice Sv. Zosima i kanonizacije sv. Jakova, mladić Marko M. iz Beograda molio se tumanskim čudotvorcima, da mu pomognu da prevaziđe ozbiljan sukob sa jednim čovekom, koji mu je izazivao velike neprijatnosti.
Po povratku iz manastira, te večeri 28. Maja sreo je neočekivano tog čoveka i sasvim su se srdačno pozdravili i izmirili. Slava i hvala tumanskim čudotvorcima.

21. Još jedno čudo Sv. Zosima od 28. Maja 2017.
Pomaže Bog! Bio sam u nedelju u vašoj svetinji i malo je reći da su utisci samo pozitivni. Ćerka mi je prošle god teško nastradala kao pešak u saobraćaju, bila je i u komi i jedva je preživela. Imala je nekoliko operacija na ruci i idemo na terapije već pola godine. U ponedeljak sam joj pomazao ruku sa uljem Tumanskih svetitelja. I danas je prvi put ispružila do kraja. Plakala je od sreće! Hvala Gospodu Bigorodici i Tumanskim svetiteljima!!!
Ona je imala otvoreni prelom podlaktice,veoma težak prelom ramena tu su kostice ispadale i prelom ključne kosti na tri mesta. Doktor koje je operisao kaže da težu operaciju nije radio,a ovaj posle na terapijama u St Slankamenu da teže povrede i životu nije vidio. Danas joj je bila stota tačno terapija i išlo je polako na bolje i nije nikako mogla saviti ruku u laktu na dole kako bo to objasnio. I danas je skroz ruka pala tj dodirnula je krevet. Zaplakala je od sreće i ona i terapeutkinja.

22. Branka B. G.
Masterirala sam na Fakultetu Dramskih umetnosti u Beogradu. Bila sam jedan od najboljih studenata, cak sam i dobila nagradu od FDU-a za najbolji master rad. Uradila sam dva velika filma koja su obisla svet i osvojila brojne nagrade. Ali nisam imala tu srecu da se zaposlim odmah. Po pozivu igumana Oca Dimitrija da radim film o manastiru Tumanu. Odlazim u Tuman i nalazim svoj mir i dozivljavam preporod. Nakon posete manastiru Tuman i molitava kod tumanskih svetitelja po povratku kuci usledio je dugozeljeni razgovor za posao u struci na jednoj televiziji. Nakon probnog rada trebalo je potpisati ugovor o radu. Međutim dan kasnije, subota na nedelju, na praznik Svetog Save suprug, dete i ja otisli u setnju. Šetali smo gradom u potrazi za poslasticarnicom u kojoj ima kesten pire gde sam dozivela nezgodu i isčašila zglob. Bol je bio nepodnošljiv i trebalo je doći pre svega do daha. Kroz suze sam prokomentarisala nije mi dato da se radujem i da stvaram u struci. Ja necu moci u ponedeljak na posao da potpisem ugovor. Nekako smo otisli do auta gde sam jedva usla u auto. Suprug je hteo da me vodi u bolnicu na ortopediju, znajući ako odem tamo sta me čeka, misleći na gips, pomislih ako mi stave longetu ili gips, neću biti sposobna minimum pet nedelja da normalno funkcionisem, a kamoli da radim svoj dugoželjeni posao. Rekla sam vozite me pravo kuci, gde je moj sin od pet ipo godina rekao mama evo ti ulje Svetih Zosima i Jakova. Namazala sam ulje na bolno mesto i utonula u san. Probudila sam se oko četiri ujutru, na nogu se od bola nije moglo stati, otok i vrelina. Pomislih neka bi molitvama svetitelja tumanskih mogla da odem bar na Svetu liturgiju koja je za par sati. Od bola nekako sam zaspala. Međutim alarm na satu po difoltu zvoni svake nedelje u isto vreme kako bih otišla na nedeljnu liturgiju. Ja ustajem ne mareći za bol u nozi jer ga prosto i nije bilo. Oblačim se i sedam u auto odlazim na liturgiju potpuno isceljena. Noga je bila crna na mestu isčašenja, ali ja sam se kretala kao da ništa nije bilo. Tako da sam u ponedeljak otišla na posao i potpisala ugovor. Moja porodica i prijatelji su bili impresionirani čudom tumanskih svetitelja. Što je čoveku nemoguće Bogu je moguće. Sila Božija se u nemoći proslavlja. Neka bi molitvama svetih Zosima i Jakova bili svi srećni i zdravi na mnogaja ljeta. Ovo je samo jedno od čuda koje sam podelila u javnosti. Postoje i druga koja doziveh bas tu u Tumanu ali se ticu mog privatnog zivota i ne mogu javno da govorim o njima. Ko zna mozda jednog dana.

Iz­ne­ta sve­do­čan­stva o ču­de­si­ma i bla­go­dat­noj po­mo­ći Pre­po­dob­nih Zo­si­ma i Jakova Tu­man­skih či­ne ma­li deo ono­ga što je ljud­skom ne­a­žur­no­šću pre­pu­šte­no za­bo­ra­vu. No, Bog ko­ji je ču­de­sno pro­sla­vio svoje svete, ne za­bo­ra­vlja već i da­lje bla­go­dat­no pro­ja­vlju­je ugod­ni­ke svoje, na po­moć i ra­dost bo­go­če­žnji­vim du­ša­ma.

ISPOSNICA I SVETI IZVOR

Na udaljenosti od oko 1 km od manastira Tumama, duboko u gustoj i drevnoj šumi, nalazi se na daleko čuvena isposnica Svetog zosima. U steni koja dominira čitavim krajem nalaze se dve pečine, povezane uskim prolazom. U jednoj od njih živeo je, dok se u drugoj molio prepodobni Na udaljenosti od oko 1 km od manastira Tumama, duboko u gustoj i drevnoj šumi, nalazi se na daleko čuvena isposnica Svetog zosima. U steni koja dominira čitavim krajem nalaze se dve pečine, povezane uskim prolazom. U jednoj od njih živeo je, dok se u drugoj molio prepodobni osim. Danas je na mestu molitvene kelije Svetoga uređena kapela. U pećinama je sačuvan nakit i one su gotovo nedirnute ljudskom rukom.

Pokraj isposnice nalazi se čudotvorni izvor, a iza njega prelep šumski vodopad.
Poslednji stanovnik ovog svetog mesta bio je shi-sinđel Pahomije, koje je mučenički postradao 1965. Godine i sahranjen je na monaškom groblju manastira Tumana.

MANASTIRSKE SLAVE I SABORI

U MANASTIRU SE TOKOM GODINE ODRŽAVA VIŠE SLAVA I SABORA I TO SU:

II nedelja Vaskršnjeg posta,

Cveti, nedelja pred Vaskrs

Sabor svetog arhanđela Gavrila (manastirska slava), 26. jul

Prepodobni Zosim i Jakov Tumanski, 21. avgust

Nedelja po Velikoj Gospojini, bogomoljačka slava

Obretenje moštiju Prepodobnog Jakova Tumanskog, 21. oktobar

SVETE MOŠTI

U crkvi manastira Tumana čuvaju se mošti dvojice svetitelja. Prepodobnog Zosima Sinaita i Prepodobnig Jakova Novog. One počivaju u desnoj i levoj niši u naosu hrama. Položene su u dva izuzetno lepa duborezna kivota.

OBRE­TE­NJE MO­ŠTI­JU PRE­PO­DOB­NOG ZO­SI­MA SI­NA­I­TA

Pre­la­skom ru­sko-srp­skog mo­na­škog brat­stva iz Milj­ko­vog ma­na­sti­ra kod Svi­lajn­ca u ma­na­stir Tu­man, u fe­bru­a­ru 1936. go­di­ne, Zo­si­mo­va sve­ta obi­telj umno­go­me je oži­ve­la. Broj­no brat­stvo pred­vo­đe­no igu­ma­nom Lu­kom una­pre­di­lo je ma­na­stir u sva­kom smi­slu. Mo­že se sa si­gur­no­šću re­ći da je od svo­ga po­stan­ka pa do da­nas ma­na­stir Tu­man u tom pe­ri­o­du bio naj­broj­ni­ji.Uz ob­na­vlja­nje ži­vot­nih i ma­te­ri­jal­nih uslo­va sva­ka­ko je do­šlo i do li­tur­gij­skog i bo­go­slu­žbe­nog na­pret­ka sve­te obi­te­lji. Sa­mim tim stvo­re­ni su uslo­vi da se iz­vr­ši i obre­te­nje mo­šti­ju Pre­po­dob­nog Zo­si­ma Si­na­i­ta.

Me­sto nje­go­vog gro­ba od sred­njeg ve­ka bi­lo je po­zna­to i on se i u ra­ni­jem pe­ri­o­du i to­kom po­sled­nje ob­no­ve ma­na­stir­ske cr­kve na­la­zio na istom me­stu, ne­dir­nut ljud­skom ru­kom. Ina­če, po­zna­to je da su svi sve­ti Si­na­i­ti u svo­jim ma­na­sti­ri­ma bi­va­li sa­hra­nji­va­ni uz ju­žni zid pri­pra­te ili na­o­sa cr­kve, što je bio slu­čaj i sa Pre­po­dob­nim Zo­si­mom.

Sa odo­bre­njem Epi­sko­pa bra­ni­čev­skog Ve­ni­ja­mi­na, brat­stvo ma­na­sti­ra Tu­ma­na, na če­lu sa igu­ma­nom Lu­kom (Ro­di­o­no­vim), iz­vr­ši­lo je obre­te­nje sve­tih mo­šti­ju 21/8. av­gu­sta 1936. go­di­ne. O tom do­ga­đa­ju ve­o­ma lep iz­ve­štaj da­la je Na­rod­na hri­šćan­ska za­jed­ni­ca iz Kra­gu­jev­ca u svom li­stu Mi­si­o­nar. Iz­ve­štaj zbog sa­dr­žaj­no­sti na­vo­di­mo u ce­lo­sti: „Po odo­bre­nju epi­sko­pa bra­ni­čev­skog g. Ve­ni­ja­mi­na, o. igu­man Lu­ka s bra­ti­jom je 21/8. VI­II o. g. (dan pre­po­dob­nog Gri­go­ri­ja Si­na­ji­ta iz Gor­nja­ka) iz­va­dio, upra­vo is­ko­pao iz te­me­lja ma­na­sti­ra Tu­ma­na, sv. ko­sti pre­po­dob­nog Zo­si­ma Si­na­i­ta, ko­ji se pred­sta­vio pre 550 go­di­na, pre Ko­sov­ske bit­ke (1389 g.). Po­sle sve­ča­nog mo­leb­na je­ro­mo­na­si su u vo­di i vi­nu opra­li od ze­mlje ove sve­te ko­sti i vi­de­li ču­do. Vi­še od pet ve­ko­va ko­sti su bi­le u ze­mlji, u vla­zi i ne sa­mo da ni­su is­tru­li­le, no su sa­ču­va­le svo­ju čvr­sti­nu i te­ži­nu, već su i sa­me či­ste zlat­no žu­te bo­je, bez ijed­ne mr­lje, bez ika­kve ple­sni, da je to ne­što što se slič­no mo­že na­ći još u sv. Go­ri i na Si­na­ju, kao i u la­vri sv. Sa­ve Osve­će­nog u Pa­le­sti­ni. Ko­sti pre­po­dob­nog Zo­si­ma su ta­kve da mo­gu sva­ko­ga uve­ri­ti u sve­tost nje­go­vu. Zlat­no žu­te bo­je, bez i jed­ne mr­lje, či­ste, zdra­ve, bez ika­kvog za­da­ha i sa la­kim mi­ri­som sve­ži­ne. Hva­la ti Bo­že! Sad je i ma­na­stir Tu­man sa sve­tim ći­vo­tom, jer će ove sve­te mo­šti sta­ja­ti u hra­mu s de­sne stra­ne kod Hri­sto­ve iko­ne“.

Da­nas mo­šti Pre­po­dob­nog Zo­si­ma Si­na­i­ta po­či­va­ju u ma­na­stir­skoj cr­kvi Sve­tog Ar­han­đe­la Ga­vri­la u Tu­ma­nu, u na­o­su sa desne stra­ne is­pod fre­ske na ko­joj je pri­ka­zan Sveti prorok Mojsije. Mo­šti su po­lo­že­ne u lep du­bo­re­zni ki­vot i ob­u­če­ne u pri­pa­da­ju­će ve­li­kos­him­nič­ko od­je­ja­ni­je.

OBRETENJE MOŠTIJU PREPODOBNOG JAKOVA NOVOG, TUMANSKOG

Sa blagoslovom Preosveštenog Episkopa braničevskog G. dr Ignatija, dana 21/8 oktobra 2014. godine, bratstvo manastira Tumana izvršilo je obretenje moštiju Prepodobnog starca Jakova Novog Tumanskog.

Svanuće toga svetoga dana, svojom lepotom projavilo je blagosloveno delo koje će se u svetoj tumanskoj obitelji zbiti. Čitava priroda na najdivniji način, uzela je učešće u obretenju moštiju divnog Božijeg ugodnika.Nakon otslužene panihide i pomena na grobu Prepodobnog jakova, pristupilo se pripremama za obretenje svetih ostataka starčevih. Nekoliko sati pažljivog iskopavanja zemlje bilo je dovoljno da se otkriju mošti Prepodobnog oca Jakova.

Na radost prisutnog manastirskog bratstva, mošti su sačuvane u celosti. Na rebrima Prepodobnoga, na više mesta, uočavalo se sasušeno tkivo. Kada je otkrivena i i z zemlje izvađena časna lobanja Prepodobnoga, čitavom manastirskom portom proširilo se čudesno blagouhanje, koje su osetili svi prisutni.

Nakon odsluženog pomena, mošti su pažljivo umivene vodom i vinom i pomazane osvećenim uljem i nakon toga svečano položene u manastirsku crkvu, pokraj moštiju Prepodobnog Zosima Sinaita, gde trajno počivaju, na radost i utehu bratije i vernih, koji hodočaste svetoarhanđelskoj tumanskoj obitelji.

http://manastirtumane.org/