PREVOZ PUTNIKA BEOGRAD-MANASTIR NIMNIK-BEOGRAD

Превоз путника Београд-Манастир Нимник-Београд. Поласци су сваког дана. Путничко возило за 4 и 6 путника. Комбибус 20 путника. Аутобус 30, 54, 60 и 84 путника. Пријаве моб, viber +38164/409-9-409

Неколико километара од села Курјаче, 7 км од главног пута Пожаревац-Велико Градиште, налази се манастир Светог Николаја-Нимник.

Постоји запис да је на том месту постојао манастир још у 3 веку, што није чудно, када се зна да је у близини био велики римски град Виминацијум (постојао је од 1 до 7 века), који је био главни град области Горње Мезије (садашњег централног дела Србије). Зна се да је у њему столовао Православни епископ у 4 веку, који је учествовао на Сабору у Сардици, садашњој Софији, у Бугарској.

Манастир је више пута био рушен, паљен, обнављан. Зна се да га је саградио, вероватно на тим старим темељима, војвода Богосав, у време Светог Цара Лазара, пре косовске битке. У то време, у ново обновљеном манастиру, живео је и подвизавао се Преподобни Николај Синаит, монах који је у 14 веку дошао у Србију са Синаја, бежећи од Муслимана, заједно са групом монаха. Њима је Свети Цар Лазар дао уточиште у Србији. У ту групу спададају и Св. Григорије Горњачки, Св. Ромило Раваначки, Св. Сосим Тумански, Св. Сисоје у Сисојевцу, Св. Јоша у Јошаници, Сб. Мартирије у Румунији. Свети Николај се упокојио у манастиру Нимник и његове мошти, по једном путопису из 19 века , и гроб, налазе деснои од цркве у капели „Светиња“.

Манастир је поново срушен и спаљен после првог српског устанка, а обновио га је кнез Милош Обреновић 1825 године. У њему је радила и прва школа у овом крају од 1851 до 1852 године. Обнављан је опет крајем 19 века, из тог доба је иконостас.

Манастир је познат по моштима Свете Мученице Николине (право име јој је Сара, али покојна игуманија није знала тај податак, па ју је прозвала Николина по Светом Николи, који је овде заштитник). Она је била Влахиња из села Марјања (стари назив за Курјаче). Била је девојчица, златасте косе, од једно 10-12 година. Чувала је овце у манастирској шуми. Наишли су разбојници који су хтели да опљачкају манастир и питали је да им каже где је манастир. Она није хтела и на влашком им је рекла : „Нушћу Нимник!“ што значи – не знам ништа. Они су је заклали и ставили у једно шупље дрво. над њеним телом се појавила светлост. Људи из села су видели светлост и дошли да виде шта је и нашли њу мртву. Пренели су је на воловска кола и хтели да је возе у село да је сахране. Волови нису хтели да иду. Стали су као укопани. Неко је предложио да је носе у манастир, и чим су тамо кренули волови су сами пошли. Њен кум , који је био вођа тих разбојника , а који није био присутан када су на њу наишли и убили је, у знак покајања је подигао капелу над њеним гробом. Капела, коју је народ назвао „Светињом“ обновљена је 1991 године, када је фрескописана.

Постоји и извор Свете воде над којом је озидана чесма са Владимирском иконом Мајке Божије. Црква је фрескописана 1997 године. Нови, велики конак је саграђен почетком 1990 године. На други дан духова 1938 године, овде је служио Бдење, ноћно и служио литургију, Свети Владика Јован Шангајски.

Прва игуманија пре Другог светског рата је била Иг. Параскева Јовановић, потоња дугогодишња игуманима манастира Мушутишта и Покајнице. После Другог светског рата, игуманија је била мати Јустина, која касније прелази са сестрама у манастир Сићево код Ниша. Године 1974 из манастира Раванице у манастир Нимник долази монахиња Ефросимија Милановић из Затоња и бива постављена за игуманију. Њеним трудом обновљена је црква и Светиња, урађене фреске, саграђен велики конак, озидана млекара и још много тога. Све до њеног упојења 29.01.2009 године, манастир је био духовна оаза за све вернике и потребите.

Почетком 2016 године, манастир је претворен у мушки.

Уз благослов игумана Јелисеја из манастира Нимник, наше удружење сваког дана организује превоз за браћу и сестре из Београда до манастира Нимник и Тумане.

https://nimnik.usb.rs/